Na akciji: Bendžamin / Knausgor / Perković / Ferante

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
Prev Next

BESMRTNICI

BESMRTNICI
792,00
Ušteda: -198,00

MOJA BORBA 5

MOJA BORBA 5
1199,00
Ušteda: -297,00

KUHANJE

KUHANJE
495,00
Ušteda: -99,00

PRIČA O IZGUBLJENOJ DEVOJČICI

PRIČA O IZGUBLJENOJ DEVOJČICI
1298,00
Ušteda: -99,00

Newsletter

Prijavite se

Zgodna obaveštenja o novim knjigama i akcijama sniženja

Obris /// recenzija romana New York Times

Nedavno sam bila na večeri sa jednim čovekom koji je prokomentarisao zajedničkog prijatelja: „On je tumač. Samo stoji i ništa ne priča.“ Smatrao je da se naš prijatelj ne angažuje dovoljno u društvenim situacijama. Usprotivila sam se i rekla da postoje i participativni načini ćutanja; da sam ja ćutanje našeg prijatelja doživela kao podstrek da pokažem, zarad njegovog opažanja i posmatranja, one delove sebe koje obično skrivam.

Narator u ubistveno inteligentnom romanu Rejčel Kask, „Obris“, je tumač koji podstiče ljude da se ispovedaju. U njenom prisustvu, oni otkrivaju priče o svojim ženama i muževima i ljubavnicama, o roditeljima i deci i karijerama. Biografija naratora u međuvremenu ostaje tek bledo skicirana. Ona je žena. Živi u Londonu. Majka je više od jednog deteta. Razvedena je. Romanopisac je i drži letnji kurs pisanja u Grčkoj.

Kask, koja je napisala tri memoara, deli sa naratorkom nekoliko osnovnih životnih okolnosti (Engleskinja, romanopisac, majka, razvedena), što ovaj roman pridružuje nizu novijih romana autora čiji portreti ličnosti zamućuju granicu između autobiografije i fikcije. Pored ovih kvazi-generičkih podataka, ipak saznajemo još nekoliko činjenica o naratorki. Najupečatljiviji lični detalj koji otkriva jeste njena želja da „pronađe drugačiji način života“, način koji podrazumeva „sve više i više verovanja u prednost pasivnosti i života što je moguće više lišenog samovolje.“

Pa ipak, i njoj se dešavaju stvari. Roman dokumentuje naratorkine društvene susrete dok leti od Londona do Atine, drži časove pisanja, upoznaje ljude na večerama, odlazi na plovidbe brodom. (Roman sa kojim „Obris“ deli malo više genetičkog materijala je Dž. M. Kucijev „Elizabet Kostelo“, koji predstavlja portret spisateljice sačinjen na osnovu njenih predavanja o temama kao što su realizam i eros, i u kom su poglavlja naslovljena, istom ironijom, „lekcije“.) Tokom ovih susreta, naratorka nije toliko u interakciji sa ljudima koliko naprosto upija njihove priče. Ona je nevidljivi sagovornik – medijum. Pored nje, rekao joj je jedan čovek, „prisetio se epizoda iz sopstvenog života o kojima mnogo godina nije razmišljao.“

Premda je naratorka retko kad sama, čitanje „Obrisa“ podražava senzaciju bivanja pod vodom; odvojenosti od drugih ljudi nekom supstancom koja je gušća od vazduha. Ali nema ničeg mutnog ili mutavog u literarnoj viziji ili prozi Kaskove: ako provedete dovoljno vremena sa ovim romanom, postaćete uvereni da je ona jedan od najpametnijih živih romanopisaca. Mentalna bistrina njene naratorke može se učiniti toliko ubitačno prodornom, da će se čitaoc možda i pribojavati istog rizika od sopstvenog razotkrivanja i izloženosti.

Kask je takođe i – mada će ovo zvučati suludo – primetno odrasla osoba. Ona piše o temama odraslih uz oštroumnost i autoritet. Izlizane teme – prevara, razvod, dosada – postaju sveže preteće pod njenim pogledom.

Gotovo najupadljivija tenzija u ovom romanu – u kom ljudi ne rade ništa osim što pričaju – jeste u tome koliko je tih. Tokom svojih društvenih susreta, naratorka filtrira većinu svojih pitanja i komentara. Iako čujemo samo njen glas, retko kad posvedočimo njenom korišćenju glasa. Ona nije samo fizički odvojena od svog života – njena deca, koja su u Londonu, ne preokupiraju je svakodnevno – već se oseća i kao da je bez tela, bespolna. Ovakva postavka se čita kao emocionalno preživljavanje. Nakon, pretpostavljamo, mnoštva neodređenih romantičnih razočaranja, ona govori da „nije zainteresovana za vezu ni sa jednim muškarcem, ni sada, a verovatno ni ikada više.“

Ali može se čitati i kao strategija koja se izrodila iz iskustva – naratorkinog, a možda i autorkinog. Kask, koja je napisala memoare o svom iskustvu mlade majke („A Life’s Work“) i o svom razvodu („Aftermath“), ume da izazove i divljenje i srdžbu. Zahvaljujući tome što nije uspela da se istinski indoktriniše u „kult“ (kako ga sama zove) majčinstva, zaradila je titulu „prve književne Loše Majke“ (impresivno nadmašivši Medeju, Silviju Plat i Doris Lesing, što nije mala bitka). „Aftermath“ delom istražuje propast njenog braka i borbu da pomiri lična iskustva sa feminističkom ideologijom. U jednom intervju za The Guardian, po izlasku memoara „Aftermath“, rekla je: „Seks, brak, majčinstvo, posao, domaćinstvo: biti žena izražava se kroz proživljavanje ovih stvari, i ja ističem ovo zato što je važno razumeti da individualna priroda iskustva varira – ili bi bar trebalo da ima pravo na to – u odnosu na javni diskurs.“

Činjenica da se Kask bori sa odnosom emotivnog i intelektualnog (kao i privatnog i javnog) kada je reč o polnim nejednakostima i željama, upravo je ono što njeno delo istovremeno čini podpirujućim i razarajućim. Voljna je da kaže ono što je za neke istinito – ergo istinito – i komplikovano, ali što često nije ni politično ni lepo. U uvodu pomenutog intervjua za The Guardian, sagovornica Kaskove piše da joj je ona „govorila o tome kako je biti žena na način koji nije nimalo utešan. Ženski autori ne rade ovo često bez posledica.“

Pre nekog vremena, autorku Rivku Galčen, koja je posetila jedan moj spisateljski seminar, student je upitao zašto je glavni lik njenog romana „Atmospheric Disturbances“ muškarac. Odgovorila je da kada bi njen emotivno povučeni i vrlo umni narator bila žena, onda bi tog naratora nazivali nerealnim u najboljem slučaju, i neuverljivim u najgorem slučaju. Sumnje Galčenove su potvrđene kada je, šest godina kasnije, Dejvid Bezmozgis recenzirao njenu knjigu „American Innovations“, kolekciju kratkih priča čiji naratori su emotivno povučene i vrlo umne žene. U jednoj priči, žena „pobegne u Meksiko Siti, ostavivši za sobom muža i ćerku koji su minimalni faktor.“ Naratorka pozove kuću i ne pita za svoju ćerku, jer govori sebi da su deca „vrlo otporna i fleksibilna, i ne bi trebalo dozvoliti sebi da vas ubede da je drugačije.“ Bezmozgis se pita „da li je moguće da bi jedna majka mogla ovako da se oseća?“ On očigledno ne veruje u to.

Naratorka Kaskove – koja ja napustila dom i čija porodica je minimalni faktor – poništava nevericu ove vrste prepričavajući priče i muškaraca i žena u svrhu nagoveštavanja sopstvene priče. Oslobodivši naratora od tela, roman čitaocima otvara prostor da usvoje jedan kompleksniji portret osobe – celovitu ličnost umesto konstrukcije polnih stereotipa. Rezultat je srceparajući portret uravnoteženosti, saosećajnosti, pokajanja i besa, i ovom knjigom, Kask otvara moćnu alternativnu putanju autobiografskog romana. Previše je, međutim, skeptična i temeljna da ne preispita indirektne metode prezentovanja „sebe“. Na jednom mestu, žena sa kojom naratorka deli stan u Atini, govori o riziku ćutanja i pita se „ ako ljudi ćute o onome što im se dogodilo, nije li to neki vid izdaje, pa makar to bila izdaja samo one verzije sebe koja je prošla kroz to iskustvo?“ Ipak, „Obris“ dokazuje da ono što je dokumentovano govori koliko i ono što je izostavljeno. Oni koji ćute su rečiti koliko i oni koji govore. Čitajući „Obris“, prisetila sam se anegdote Dika Kaveta o njegovom komšiji u Montauku, Endiju Vorholu. Kavet ga je pitao zašto je tu i drugi diktafon; da li je to za slučaj da se prvi pokvari? Ne, Vorhol je navodno odgovorio. Drugi snima prvi.

 

Heidi Julavits za The New York Times, recenzija knjige Obris, Rejčel Kask

/prevod teksta Ana Stefanović / 

 

ObrisOBRIS

 Obris je roman o pisanju i pričanju, o potrebi da se govori ili ne govori o sebi, o žudnji za stvaranjem i umetnosti autoportretisanja u kojoj ta žudnja nalazi svoju univerzalnu formu, veoma originalno i inteligentno delo jedne od najznačajnijih spisateljica današnjice.
„Čudan, zapanjujuće originalan i uznemirujući roman... Svaka reč je promišljena, precizno podešena, opčinjavajuća.“ The Observer

 

Copyright © 2011-2018 Booka. Sva prava zadržana.

Registracija

ili Odustani