Baner Dostava30

Na akciji: Ferante / Viringa / Begbede

  • 1
  • 2
  • 3
Prev Next

PRIČA O IZGUBLJENOJ DEVOJČICI

PRIČA O IZGUBLJENOJ DEVOJČICI
1199,00
Ušteda: -198,00

LEPA MLADA ŽENA

LEPA MLADA ŽENA
495,00
Ušteda: -99,00

ŽIVOT BEZ KRAJA

ŽIVOT BEZ KRAJA
792,00
Ušteda: -198,00

Newsletter

Želim da primam Newsletter

Zgodna obaveštenja o novim knjigama i akcijama sniženja

Seciranje muškog srca - kritika romana Lepa mlada žena // The Guardian

Znate da je pred vama istinski dobar književni tekst kada zaboravite da dovedete u pitanje i jednu jedinu reč iz njega. „Ovo se dogodilo“, objavljuje autor – i to je to, vi ste tamo, knjiga u vašim rukama najednom postaje urgentnija i življa nego svet oko vas. Apsolutni narativni autoritet je retka roba, koju je teško raspakovati i gotovo nemoguće podučiti. Kakva je onda radost naići na to – ruku pod ruku sa prozom tako izvanredne preciznosti i intenziteta – u šestom romanu ovog holandskog autora.

 

„Evociranje seksa, tela, apetita i
želja 
predstavljaju reminiscencu
na Apdajka 
u najboljem izdanju.“

 

 

 

 

Edvard je virolog, i to istaknuti, izgradio je ime uz pomoć otkrića u vezi sa AIDS-om tokom osamdesetih, nakon čega je, usled srećnih okolnosti, skliznuo u uspeh na radu sa ptičjim gripom. Sa 42 godine, on ima sve što muškarac poželeti može, osim partnerke. I zato kada zaslepljujuće prelepa plavuša prođe kraj njega na biciklu, učini mu se da je tako slatko neizbežna, baš kao i njegova visoko-leteća karijera u oblasti ptičjeg gripa. Pa ipak, teško mu je da poveruje da se i Rut – petnaest godina mlađa od njega – zaljubi u njega. I premda ga njen otac ne dočeka sa previše srdačnom dobrodošlicom – „Nadao sam se da će se jednog dana starati o meni, ali kako stvari sad stoje, ona će gurati vaša invalidska kolica.“ – njih dvoje ubrzo stupaju u brak.


Pukotine se na bračnom oklopu pojavljuju polako, ali ritmom koji je krcat uništenjem, kao da je Edvard oduvek predosećao da sreća neće potrajati. Na medicinskoj konferenciji u Aspenu, Rut je oduševljena planinskim krajolikom, ali namrgođena zbog GlaxoSmithKline sponzorstva, trubeći ponovo o svom vegetarijanstvu, dok Edvard nemo žali za odrescima s limunom i jagnjećim kotletima koji su, jedan po jedan, „nestali iz njegove kuhinje“. U međuvremenu, kod kuće se nastavljaju rasprave o kapitalizmu i „usko isprepletanim interesima nauke i industrije“. Dok njegova lepa mlada žena kači Bentamove tekstove na zid kupatila i optužuje ga da odbija da zamisli bol koji nanosi svojim feretkama, Edvard uviđa da ga privlači, „kao vodu najniža tačka“, koleginica i sa njom započinje aferu. A onda, kada se čini da je brak dostigao tačku pucanja, on i Rut urade ono što je neizbežno: odluče da naprave bebu.

Uzimajući u obzir dužinu romana (svega 125 strana takve snage da se ne usuđujem da ga nazovem novelom), ne otkriva mi se više od ovoga. Ali ono što sledi je ispitivanje muškog srca koje stari – seciranje koje, svojom suptilnošću i nežnošću, na kraju, uznemirava. Jer, ovo je fantastično uznemirujuće delo koje kao da, pri drugom ili čak trećem čitanju, sve više i više raste, otkriva svoju višeslojnost dok u isto vreme uspeva da ostane misteriozno i tesno zamotano.

Tematika virologije je robusno dobro oslikana, krucijalnim i ubedljivim slikama. Naizgled sporedni likovi vam se prikradaju u misli. Rutin bespomoćni gotovanski brat koji ne vakciniše svog petogodišnjeg sina zato što smatra da „on ima pravo da prođe kroz dečje bolesti“ je komičan portret koji će vam tupim udarcem zalediti kosti, ali koji na kraju narativ održava onakvim kakav treba da bude, zapanjujuć.

U međuvremenu, evociranje seksa, tela, apetita i želja predstavljaju reminiscencu na Apdajka u najboljem izdanju: vožnja kući iz bolnice sa novom bebom tokom kog su se osećali „prestrašeni i nepobedivi, kao neki tinejdžeri u ukradenom automobilu“; ti početni, šokantni dani roditeljstva i „sreća istančana poput filigranske niti.“

Viringina nemilosrdna, ponekad i bolna iskrenost je ono što vam na kraju odjekuje u glavi. Mnogo vremena će proći pre no što zaboravim opis Edvarda koji „se trudi da ne stenje“, dok se spušta u čučanj da podigne čep od paste za zube zato što zna da ako se previje u struku i sagne „trbuh i grudi bi mu iscurili iz okvira i visili u bezobličnim prevojima.“ Ako je jedna od svrha fikcije da nam prikaže nas same, onda je Viringino ogledalo uglačano do savršenstva.

 

Julie Myerson za The Guardian, recenzija knjige Lepa Mlada Žena, Tomija Viringe

/prevod teksta Ana Stefanović / 

Copyright © 2011-2018 Booka. Sva prava zadržana.

Registracija

ili Odustani