Uhvati zeca

Lana Bastašić

 

Pred vama je novo, od autorke doterano izdanje romana „Uhvati zeca“, knjige koja dve godine nakon prvog izdanja i dalje izaziva pažnju, dobija nove čitateljke i čitaoce i brojne inostrane prevode.

Roman prepoznat kao delo koje uverljivo progovara o ženskom prijateljstvu, temi zanemarenoj u našim književnostima, a dodatno prelomljenoj kroz oštru prizmu ratnih godina, „Uhvati zeca“ se nameće kao unikatni primer stila te pripovedačke izbrušenosti gotovo neverovatne za debitantsko delo, koje je s lakoćom iskočilo iz lokalnih okvira i postalo deo globalnog trenda novog ženskog pisma. Le(j)la i Sara, junakinje romana, verovatno su najupečatljivije heroine sa stranica neke knjige u ovom veku koje govore jezikom s kojeg nam ne treba prevod. A njihovo odrastanje, sazrevanje, lomovi i sve zakrpe kojima su proštepane predstavljaju vrhunski čitateljski izazov i nagradu u jednom.

Ovo izdanje zatvara briljantan pogovor, maestralna minijatura u kojoj Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala, i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande.

„Lana Bastašić je jedna od rijetkih autorica koja na međunarodnu i domaće književne scene dolazi iz bivše Jugoslavije. Bastašićeva pritom književno nadmašuje svoje globalno razvikane inozemne i svoje lokalne vršnjakinje po zrelosti svoga romanesknog pisma, po autentičnom spisateljskom glasu, po specifičnoj energiji pripovijedanja i, što je najvažnije, po visokim književnim standardima koje je već sa svojim debitantskim romanom Uhvati zeca postavila sebi, a onda i drugima. Iako je prvo izdanje romana Lane Bastašić najavljeno kao „prvi roman u našoj književnosti o ženskom prijateljstvu“, ona ne pripada ni „našoj“ književnosti, niti pak pripovjedačkom „brendu“ slavne Elene Ferante, gdje bi je, usput rečeno, svi tako rado svrstali. Lana Bastašić je svoja. Ima li u današnje vrijeme većeg književnog komplimenta?“

Dubravka Ugrešić

„Pronašla je Lana Bastašić, poigravajući se slavnim književnim motivima, skrivenim i manje skrivenim referencama, sopstvenu perspektivu i napisala hrabar, sjajan roman, svojevrsno obećanje da će narednom svojom knjigom da ponudi još više i još bolje. A to je već đavolski visoko.“

Ivan Milenković

Uhvati zeca je suptilna, kompleksna, nežna i izuzetno pametna priča o našem vremenu, koja će nadam se postati lektira.“

Rumena Bužarovska

Vernon Trodon 3

 

Završni tom trilogije počinje dosta idilično. Članovi Vernonove bande neprilagođenih čine neku vrstu komune u stalnom pokretu, usput organizuju žurke – „konvergencije“ – i žive izdvojeno od ostatka sveta. Ali ono što će uslediti daleko je od utopije. Vrtoglavo putovanje iz prve dve knjige u trećoj
samo dobija na ubrzanju, čitalac jedva da ima vremena da uhvati dah pre sledećeg naglog zaokreta.
Ne posustaje šarenilo likova na koje nailazimo oko ovog klošara-gurua, i vidimo svet iz vizure
najneverovatnijih karaktera. U nesumnjivo najmračnijem, ali i najzaraznijem od tri toma, autorka je u kritici društva oštrija nego ikad. Čitalac je uvučen u surovu realnost iz koje nema bežanja. Svetlost na kraju tunela jedva je vidljiva.

„Tri zarazna i inteligentna toma. Humor, elokventnost i sučeljavanje nivoa jezika čini Vernona neodoljivim.“

Rafael Lejris, Le mond de livr

Vernon Trodon ima svakako bolje i trajnije dejstvo od svog farmaceutskog imenjaka, mada je nesumnjivo (svedočim vlastitim iskustvom) da stvara ovisnost i potrebu da se što pre iskonzumira do isteka zaliha. Kako se pišu velike knjige ovog vremena? Nema recepta, nije vam ovo apoteka, ali ovoliko je jasno: osim vraškog dara i pameti, izgleda i da pomaže ako se svet i ljudi u njemu gledaju istinski otvorenog uma, pa kako bude… Ali stvarno otvorenog – i stvarno uma. Kome je sve to previše, neka se lepo dohvati kakve ’kontroverzne’ lektire, pa neka uživa banjajući se u blaženoj dosadi predvidive provokativnosti. Depent je daleko s onu stranu svake kontroverznosti: ona je sada među ključni(ji)m piscima našeg vremena.“

Teofil Pančić, Vreme