Arnon Grunberg, autor koga domaća publika već poznaje i voli zahvaljujući romanima „Tirza“ i „Azilant“, proslavio se već svojim prvencem, romanom „Amsterdamski bluz“. Kada je objavljen 1994. godine, roman je uzdrmao holandsku književnu scenu: kako neko sa samo 23 godine može da piše s takvom zrelošću?

Postoje godine koje u istorijskim udžbenicima ne zauzimaju mnogo prostora, ali u našim privatnim biografijama predstavljaju čitave kontinente sećanja i tihih prelomnih trenutaka. Za Miljenka Jergovića to je 1983. godina, vreme između dva velika snega, između panka i odlaska u vojsku, vreme posle Titove smrti a pred Olimpijske igre u Sarajevu, poslednji trenutak pre

Naš četvrti po redu konkurs za najbolji neobjavljeni roman, realizovan uz podršku OTP banke, i ove godine je potvrdio da je neophodan domaćoj književnoj sceni, pošto je broj prijavljenih još jednom premašio tri stotine. Tematski i žanrovski rukopisi su bili veoma raznovrsni, ali ovog puta se pojavio i veći broj romana sa savremenom tematikom…

Šta znači imati dom? Da li je to mesto? Ljudi? Jezik? Ili je dom ono neuhvatljivo što u sebi nosimo i za čim uvek iznova tragamo? U romanu „Maks, Miša & ofanziva Tet“ norveški pisac Johan Harstad nudi jednu od najkompleksnijih literarnih potraga za tim odgovorom.

Verovatno najbolji opis knjige „Malo života“ Hanje Janagihare jeste – nezaboravna. Iza priče o četvorici prijatelja koji grade svoj život u Njujorku krije se remek-delo o ranjivosti, ljubavi i prirodi traume. U središtu romana je Džud, čovek briljantnog uma i slomljenog tela, čija prošlost obeležena neizrecivom patnjom postepeno izbija na videlo.

U „Jutarnjoj zvezdi“ Knausgor je na nebo postavio novu, bleštavu zvezdu i nagovestio proboj natprirodnog i misterioznog u svakodnevicu, dok nas je u „Vukovima šume večnosti“ odveo u decenije koje su prethodile njenoj pojavi.
U „Trećem carstvu“ Knausgor se vraća događajima iz prve knjige i okreće svet naglavce

Koliko god velikih svetskih imena objavili, uvek ćemo se najviše radovati kada na red dođe knjiga domaće autorke ili autora.
Kada tome dodamo podatak da je u pitanju neko ko ima samo 29 godina, a delo s kojim upravo izlazi pred vas je izuzetno zrelo, zaokruženo i majstorski napisano,

„Crveni kofer“ je dnevnik Lane Bastašić koji nadilazi privatnost i postaje književni dokument unutrašnjeg putovanja. On otkriva kako je to biti stranac, žena, spisateljica, telo koje stari, zaljubljeno biće koje gubi uporište i ponovo ga traži.

Roman „Kairos“ Dženi Erpenbek je duboko emotivna i politički prožeta priča o toksičnoj ljubavi, smeštena u Istočni Berlin osamdesetih godina prošlog veka, uoči pada Berlinskog zida. Međutim, politička pozadina nije tek kulisa, već pažljivo utkana paralela – nestabilna veza ljubavnika oslikava širu društvenu destabilizaciju i kraj jedne epohe.

Roman „Lomne godine“ Donatele di Pjetrantonio, dobitnice nagrade „Strega“ 2024, dirljiva je priča o fragilnosti porodičnih odnosa i o društvenim normama koje oblikuju i sputavaju ženske sudbine. Roman prati Lučiju, fizioterapeutkinju iz zabačenog planinskog mesta u Abrucu. Početkom pandemije njena ćerka se vraća iz Milana

Rumena Bužarovska, jedan od najznačajnijih glasova s ovih prostora, u svojim knjigama je secirala živote žena sputanih brakom, porodicom i društvenim očekivanjima. Sada, prvi put u formi romana, raskrinkava muškost koju mnogi i dalje normalizuju.

Zejdi Smit, autorka kultne knjige „Beli zubi“, u romanu „O lepoti“ vodi čitaoce na univerzitet Velington, pun intriga, ideoloških okršaja i neočekivanih ljubavnih afera. U svojevrsnom omažu klasiku „Hauardov kraj“ E. M. Forstera, Smit vešto prenosi viktorijanske motive u savremeni američki akademski milje

Než Sino je imala sedam godina kada je očuh počeo seksualno da je zlostavlja. Sa dvadeset godina odlučila je da razbije zid ćutanja i pokrenula sudski proces koji je njenog očuha poslao u zatvor. Godinama kasnije, u „Tužnom tigru“ progovara o zlostavljanju, društvenoj ravnodušnosti koja okružuje nasilje i načinu na koji se žrtve nose s traumom.

Jedan od najkontroverznijih Jergovićevih romana, „Ruta Tannenbaum“, priča je o jevrejskoj devojčici koja je izuzetnim glumačkim talentom osvojila zagrebačku pozorišnu scenu tridesetih godina prošlog veka. Međutim, u NDH Ruta je od obožavanog idola publike postala tek jedna od „rasno nedostojnih“ devojčica, nevidljiva u očima onih koji su je nekad slavili.

„Nakon Boga, Amerika“ makedonske književnice Rumene Bužarovske zbirka je eseja o njenom putovanju jugom Amerike 2023. godine. Majstorica kratke forme, koju znamo po zbirkama priča „Moj muž“, „Nikuda ne idem“ i „Osmica“, fenomenalna je i u ovoj knjizi – njeni eseji su izrazito lični i politički, a pride su odlična putopisna proza.

Dok užurbano pripremamo „Kairos“, roman za koji je Dženi Erpenbek prošle godine dobila Međunarodnu Bukerovu nagradu, odlučili smo da ponovo objavimo njenu knjigu „Noć bez svitanja“ u novom, osveženom ruhu.
„Noć bez svitanja“ prati pet mogućih životnih puteva i pet smrti jedne žene

Po običaju, novu godinu volimo da započnemo sjajnim knjigama, a ovaj put to je roman Jedina kći meksičke autorke Gvadalupe Netel, koji je bio u najužem izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu 2023.
„Jedina kći“ je moćan roman o majčinstvu, prijateljstvu i kompleksnoj emotivnoj realnosti žena, koji afirmiše pravo žene na izbor.

Vukovi šume večnosti druga je knjiga Knausgorovog novog serijala koji počinje Jutarnjom zvezdom. U pitanju je knjiga čija radnja prethodi radnji prve knjige, delo koje se može čitati i kao standalone roman, u kome se autor knausgorovski (a kako drugačije?) fokusira na male, intimne trenutke i svakodnevne trivijalne radnje, dok istovremeno promišlja o prolaznosti, smrtnosti i večnosti.