Baner Dostava30

Akcija: četiri najnovija romana

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
Prev Next

DNEVNIK JEDNOG NOMADA

DNEVNIK JEDNOG NOMADA
693,00
Ušteda: -198,00

NA OSAMI BLIZU MORA

NA OSAMI BLIZU MORA
693,00
Ušteda: -198,00

GOŠĆA

GOŠĆA
495,00
Ušteda: -198,00

USPAVAJ ME

USPAVAJ ME
495,00
Ušteda: -198,00

Newsletter

Želim da primam Newsletter

Zgodna obaveštenja o novim knjigama i akcijama sniženja

Mirjana Ognjanović

Mirjana OgnjanovicRođena 1959. godine u Beogradu, Mirjana Ognjanović izučavala je u rodnom gradu svetsku književnost, a u Italiji – klasičnu gitaru. U određenom trenutku ipak se zaposlila u listu „Politika” u čijoj je kulturnoj rubrici radila kao novinar gotovo dve decenije, uglavnom pišući o muzici i književnosti. Potom je odabrala „Politikin Zabavnik” kao prikladnije mesto za pisanje. Na srpski jezik prevela je dela Elene Ferante, Paola Sorentina, Tomaza Landolfija, Paola Maurensiga, Dina Bucatija, Itala Kalvina, kao i italijanskih pesnika savremenika. Objavila je i dve zbirke pripovedaka: „Začarani Velja i ostale muzičke priče“ (Artist, 2010) „Nesanica za dvoje“ (Booka, 2013) i „Sirena koja se smeši - Pet bajki o Venecijanskom getu“ (Booka, 2016). Izvestan broj priča Mirjane Ognjanović, s ilustracijama Aleksandra Palavestre, svojevremeno su objavljivane u „Politikinom Zabavniku“. Kada je prvi put videla katalog slika Slavka Krunića, učinilo joj se da su joj ti portreti vrlo poznati, te je počela da ih tumači, ne vodeći računa o tačnosti tih objašnjenja. Mirjana Ognjanović živi u Beogradu.

 

Knjige Mirjane Ognjanović

Pet bajkiSIRENA KOJA SE SMEŠI / Pet bajki o Venecijanskom getu

Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. Kroz te priče nižu se pitanja: koga je beogradski profesor-detektiv u noći Crvenog Meseca sreo u Veneciji, kakvu je amajliju za sobom ostavio čudesno obdareni rabin i kockar, kako je pesnikinja Sara Kopio uspela da premosti stoleća, zašto je Hugo Prat bio osuđen na lutanje, zbog koga se engleski putopisac, uveren da svojim rečima očarava druge, očaran vratio iz Venecije kući pešice? Čitalac sam pronalazi odgovor, pa tako i pouku, koja je obavezni deo svake bajke.
Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Zašto nikada ne znamo na vreme koji je najsudbonosniji trenutak našeg života? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?

Nesanica za dvojeNESANICA ZA DVOJE

Neobične pustolovine snenog slikara Slavka Krunića sada su pred budnim okom današnjeg, nesumnjivo umornog čitaoca. Zanimljivo je da su ove priče zabeležene rukom osobe koja pati od nesanice, ali uprkos tome beležnik je uveren da su snovi jednako uticajni kao i java.
Osam pripovedaka izabrano je ne slučajno, već zbog toga što je u numerologiji i matematici (oborena) osmica simbol beskonačnosti i večnog kretanja. Ovim snoviđajnim pripovetkama defiluju, između ostalih, tvorac violina Stradivari, kompozitor Đorđo Maineri, indijska boginja Sarasvati, lautista Edin Karamazov i beogradski novinar Velja Pavlović.
Onaj kome to nije dovoljno ne ume budan sanjati, a ni usnuo putovati.

 

 

Ilustratori

Aleksandar PalavestraAleksandar Palavestra (1956) je profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bavi se teorijom i istorijom arheologije, praistorijskom arheologijom i heraldikom. Pod pseudonimom A. Peragraš objavio je knjige „Ale i bauci – prilog proučavanju tajanstvenih bića Balkana“ (1989, 2002, 2013) i „O ognjopardu – ogled iz kriptozoologije“ (2003). Bavi se i ilustracijom. Za ilustracije „O ognjopardu – ogled iz kriptozoologije“ dobio je nagradu „Neven“ 2004. godine.

Slavko KrunicKada je rođen 1974. godine, Slavko Krunić, potonji slikar, ugledao je grad Beograd. U sudbonosnom času, upisao je slikarstvo, izučavajući ga potom u klasi profesora Radomira Reljića na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Magistrirao je u klasi profesorke Anđelke Bojović. Slike Slavka Krunića dospele su do javnih i privatnih zbirki, odnosno kolekcionara sa najneočekivanijih strana sveta. Njegove ilustracije takođe su našle put do brojnih knjiga i časopisa. Knjigu ,,Satirikone” objavio je 2010 godine. Junaci Krunićevih slika postali su tada junaci kratkih priča francuske književnice Elodi Pinel. Plašt dugo snivanog sna Slavka Krunića predstavljao je početak saradnje sa ,,Politikinim Zabavnikom”. Moglo bi se reći da od tog vremena slikar ne prestaje da sanja, jer se Mirjana Ognjanović, pod dejstvom insomnije brine da za Slavka Krunića uvek ima spremnu uspavanku. Živi i radi u Beogradu i Novom Sadu.

 

Galerija slika

Sirena koja se smeši / Pet bajki o Venecijanskom getu / ilustracije Aleksandra Palavestre

Nesanica za dvoje / Ilustracije Slavka Krunića

Copyright © 2011-2014 Booka. Sva prava zadržana.

Registracija

ili Odustani