 |
 |
|
ANDŽEJ STASJUK
Stasjuk pripada generaciji poljskih pisaca koji su osamdesetih godina aktivno učestvovali u antikomunističkom pokretu, i danas se smatra jednim od najznačajnih predstavnika postkomunističke generacije pisaca iz Centralne Evrope. Pre pada Berlinskog zida povukao se iz javnog života i preselio u zabačeno karpatsko selo Čarne, gde gaji koze i lame, i piše romane, priče i eseje. Dobitnik je brojnih poljskih i međunarodnih priznanja. Njegove knjige prevođene su na gotovo sve evropske jezike, kao i na korejski. Najznačajnija dela su mu: Mury Hebronu (1992), Opowieści galicyjskie (1995), Beli gavran (1995), Dukla (1997), Jak zostałem pisarzem (próba autobiografii intelektualnej) (1998), Devet (1999), Na putu za Babadag (2004).
ROMANI ANDŽEJA STASJUKA
DEVET Devet je jedno od važnijih dostignuća savremene proze, portret iskorenjene i nespokojne generacije Istočnoevropljana, kao i grada, pomirenog s tim da era postkomunizma nije onakva kakvim se predstavlja.
RECENZIJE ROMANA |
Andžej Stasjuk (Andrzej Stasiuk), prozni pisac, pesnik, esejista i putopisac, rođen je u Varšavi 1960. godine. Jedan je od najvažnijih i najprevođenijih savremenih poljskih pisaca. Kritičari ga često nazivaju i najpopularnijim poljskim buntovnikom, jer je 1980. godine dezertirao iz vojske, nakon čega je proveo nekoliko godina po vojnim i civilnim zatvorima. Svoje zatvorsko iskustvo opisao je u debitantskoj zbirci priča Zidovi Hebrona.